Prema najnovijim otkrićima naučnika, mešanci (hibrdi) vukova i pasa otkriveni su u različitim udelima (odnosima) u populacijama vukova mnogih zemalja – od Portugala do Rumunije, Norveške do Grčke.
Mnoge evropske zemlje ne pridržavaju se međunarodnih sporazuma vezanih za zaštitu prirode, a kada je reč o ublažavanju negativnih efekata ukrštanja vukova i pasa u prirodi, ti sporazumi nedostaju. Takva ukrštanja sada su zabeležena na celom kontinentu, otkriva novo istraživanje objavljeno u uglednom međunarodnom časopisu Biological Conservation.
Biološki gledano, vukovi i psi su ista vrsta i u narušenim ekološkim uslovima mogu se ukrštati i stvarati održivo potomstvo mešanaca (hibrida). “S visokim i postojanim stopama, takva hibridizacija može ugroziti genetski identitet populacija vukova, što može uticati na njihovo ponašanje, ekologiju i značaj očuvanja“, kaže professor Paolo Ciucci sa Univerziteta La Sapienza u Rimu koji je predvodio ovu studiju.
Zahvaljujući kontinuiranim konzervacionim naporima, poput pravne zaštite i upravljanja staništima, ali nikad namernog ponovnog naseljavanja, vukovi se tokom poslednjih decenija spontano širili Evropom. Međutim, presudno je da takvo širenje “sve više dovodilo vukove u poljoprivredne predele i blizinu naselja gde je verovatnoća da će naići na pse daleko veća, a samim tim i mogućnost za hibridizaciju. Takođe, odstrel može poremetiti socijalnu strukturu čopora, povećavajući i time verovatnoću susretanja vukova i pasa“, kaže Ciucci.
Većina evropskih zemalja bez nacionalne politike za efikasno rešavanje problema mešanaca
Studija je uključivala socijalno istraživanje koje je vodila dr Valeria Salvatori s Instituta za primenjenu ekologiju u Rimu. Studija je uključila sve članove Inicijative za velike zveri Evrope (www.lcie.org), Komisije za opstanak vrsta (SSC) Međunarodnog saveza za očuvanje prirode (IUCN). „Cilj nam je bio da istražimo pojavu mešanaca vukova i pasa u na kontinentalnom evropskom nivou, kao i da procenimo usklađenost nacionalnih propisa sa dva najvažnija stuba evropskog zakonodavstva za zaštitu prirode: Bernskom konvencijom i Direktivom o staništima EU, koje zahtevaju minimiziranje efekata takve hibridizacije“, kaže dr. Salvatori.
“Prema našim otkrićima, mešanci vukova i pasa otkriveni su u mnogim zemljama od Portugala do Rumunije, Norveške do Grčke, i to u različitim udelom hibrida u prirodnim populacijama vukova“, dodaje Salvatori.
Istraživanje je pokazalo da većina evropskih zemalja koje imaju stabilnu populaciju vukova nemaju nacionalnu politiku za efikasno i pravovremeno rešavanje problema mešanaca, i uglavnom ne sprovode mere za njihovo minimiziranje njihovih efekata, jer za sada ne postoje međunarodni sporazumi i standardi o tome kako odrediti i efikasno upravljati fenomenom hibridizacije na društveno prihvatljiv način. U međuvremenu, mešanci vukova i pasa uočeni su u svim evropskim populacijama vukova, a stručnjaci se strepe da bi ovaj fenomen na kontinentalnom nivou mogao rasti u budućnosti. Bez obzirana to, u ovom trenutku čini se da mešanaci nisu brojni u populacijama a dr. Salvatori naglašava da “smo još uvek u mogućnosti da efikasno rešimo ovo pitanje ako se brzo preduzmu mere na kontinentalnom nivou“.
Vukovi ne poznaju političke granice pa ih često prelaze
Većina zemalja se trenutno oslanja na molekularno-genetičke testove za otkrivanje mešanaca. Ti testovi su precizniji i pouzdaniji u odnosu na identifikaciju baziranu na morfološkim strukturama i karakteristikama koje su podložne subjektivnosti. Međutim, postupci i metode koje se koriste za molekularno-genetičke analize uveliko se razlikuju među laboratorijama širom Evrope, što onemogućava standardizovani pristup i potpunu uporedivost rezultata. To zauzvrat sprečava blagovremenu analizu fenomena, tačnu procenu učestalisti ukrštanja vukova u Europi i implementaciju efikasnih mera ublažavanja nastalih posledica.”Danas se jedna te ista jedinka može smatrati čistim vukom ili hibridom, zavisno od toga koja je laboratorija sprovela analizu. Budući da vukovi ne poznaju političke granice i često ih prelaze, standardizacija metodoloških postupaka u evropskim laboratorijama je presudna za uvođenje efikasnog upravljanja ”, naglašava dr Salvatori. “Drugi problem je da se mešanci mogu ponovo ukrštati sa vukovima, čime postaju manje slični psima, odnosno izgledati sve više kao vukovi. To ostavlja proizvoljnu odluku u kojem trenutku treba prestati posmatrati hibridnu jedinku kao mešanca i tretirati je kao vuka. Danas nam nedostaje naučni dogovor o takvoj definiciji mešanaca, a ona je hitno potrebna kako bi se osiguralo da sve zemlje podjednako streme na istom upravljačkom cilju“, nastavlja Ciucci.
Ova studija, nastala zajedničkim naporima 37 stručnjaka iz 34 različite evropske akademske institucije, unapređuje tehničke kriterijume za takvu definiciju, nadajući se da će to „podstaći implementaciju sistematskog praćenja ocene efikasnosti programa ublažavanja negativnih efekata radi preduzimanja mera u slučajevima pojave ukrštanja vukova i pasa širom Evrope“, zaključuje dr Ciucci. „Jasne međunarodne smernice, posebno u vezi sa pitanjima definisanja hibridizacije, su od suštinske važnosti za promovisanje usklađenosti evropskih država koje treba da sarađuju i sinhronizuju svoje akcije kako bi se efikasno nosile s ovim složenim problemom. Jasne i praktične naznake kako upravljati i sprečavati ukruštanje vukova i pasa treba hitno uvrstiti u evropske i nacionalne zakone, sledeći upravljačke pristupe koji su se pokazali efikasnim u rešavanju sličnih problema ukrštanja između divljih vrsta u Severnoj Americi. Međutim, neophodno je da zakonodavci i izvršna vlast ne upadaju u zamku da mešance vukova smatraju lovnim ili nezaštićenim životinjama. To bi stvorilo pravnu rupu i povećalo verovatnoću ilegalnog ubijanja čistog vuka od strane nesavesnih pojedinaca, uz tvrdnju da je to mešanac”, dodaje dr. Salvatori.
2020. Salvatori, V. Donfrancesco, A. Trouwborst et al. 2020. European agreements for nature conservation need to explicitly address wolf-dog hybridisation. Biological Conservation. https://authors.elsevier.com/c/1bE1v_9CgR4SQ
Ukoliko vas zanimaju dodatne informacije o ovom istraživanju, možete kontaktirati Prof. Dr Duška Ćirovića elektronskom poštom na adresu:
dcirovic@bio.bg.ac.rs
PODELI AKTUELNOST
